Cigare 101: šta početnik zaista treba da zna
Cigara se uvija od tri vrste lista koje rastu uglavnom u jednom uskom tropskom pojasu, a to kako zaista ukusi u vašim ustima zavisi koliko od samog bленда, toliko i od vašeg seckanja, paljenja i tempa. Osnove: od čega je cigara napravljena, odakle dolazi taj list, kako njime pravilno rukovati i zašto menja karakter između prvog i poslednjeg santimetra.
Gde zapravo raste duvan za cigare?
Biljka je zahtevna: potrebna joj je stalna toplota bez prave zime (otprilike 21–27°C tokom cele godine), postojano vlažan vazduh (blizu 70%) i bogato tlo, obično vulkanski pepeo ili rečni nanos. Ta kombinacija postoji samo u uskom pojasu geografskih širina, zbog čega su se klasični uzgojni regioni grupisali baš onako kako jesu, umesto da se ravnomerno rasprostiru po mapi.
Četiri od njih obavljaju najveći deo posla. Vuelta Abajo, zapadno od Havane, ima crvenicu pod gotovo stalnim oblačnim pokrivačem i stoji iza skoro svakog cenjenog kubanskog lista. Estelí, u Nikaragvi, ima crnu vulkansku zemlju koja daje papren, snažan ligero list, onaj koji pokreće moderni stil Novog sveta. Dolina Cibao u Dominikanskoj Republici spaja tlo od rečnog nanosa sa starim kubanskim semenom u mek, aromatičan list koji nosi veliki deo premium industrije. San Andrés, u Meksiku, je odakle dolazi tamni, hrapavi maduro omotač, onaj koji blend čini slatkim i zemljanim umesto oštrim.
Pojas se proteže daleko van karipskog basena. Uzgajivači u Ekvadoru, Brazilu, zapadnoafričkom regionu Kamerun, Indoneziji i na Filipinima izgradili su svoje sopstvene, dugotrajne duvanske tradicije, neke i vekovima stare, a svaka od njih daje list posebnog karaktera blendovima koji se prave negde drugde. Za potpunu geografiju, region po region, pogledajte odakle zapravo raste duvan za cigare.
Od tog lista cigara se pravi po jednom od dva veoma različita sistema. Koji brendovi stoje na kojoj polici je posebna tema, obrađena u velikim kućama proizvodnje cigara; podela između ta dva sistema vredi razumeti pre svega za sebe.
Da li je zapravo važno da li je cigara kubanska ili iz "Novog sveta"?
Da, mada ne na način koji marketing sugeriše. Kubanska revolucija je 1959. preko noći nacionalizovala svaku farmu i fabriku na ostrvu, a porodice koje su izgradile tu industriju otišle su sa malo više od semena i znanja. Tokom 1960-ih su tu tradiciju preneli u Nikaragvu, Honduras i Dominikansku Republiku, zbog čega se velik deo onoga što danas raste van Kube ipak oslanja na iste kubanske sorte, samo presađene u drugo tlo. Do 1990-ih je ta presađena industrija potpuno sazrela, sa smelijim blendovima i modernom kontrolom kvaliteta, i identitetom koji je prestao da se definiše kao "nije kubanski".
Danas je podela uglavnom o tome ko upravlja, a ne ko je bolji. Kuba još proizvodnju cigara vodi preko jednog državnog preduzeća, pa raspon unutar "kubanskog" ostaje relativno uzak, a prodajni argument su teroar i ritual. "Novi svet" obuhvata desetine nezavisnih, konkurentskih proizvođača koji slobodno blenduju duvan preko granica, pa to uopšte nije jedan profil ukusa; to je mnogo širi raspon koji se prodaje na osnovu doslednosti i izbora. Američki trgovinski embargo, na snazi od 1962, i dalje drži cigare uvijene u Havani van američkih prodavnica, bez obzira koju stranu preferirate. Potpuna mehanika (loza semena, zašto je blendovanje preko granica zabranjeno na jednoj strani a uobičajeno na drugoj, šta sve to zapravo predviđa o ukusu) nalazi se u kubanski naspram terroara cigara Novog sveta.
Šta je zapravo unutar cigare?
Tri sloja, svaki radi drugačiji posao. Omotač (capa) je jedinstven, besprekoran list koji vidite, uzgajan u hladu i razvučen do skoro svilenkaste tankosti, a čini neočekivano veliki deo onoga što osetite: svetao Connecticut-shade omotač obično daje kremast ukus, dok tamni maduro postaje slatak i zemljan. Vezivni list (capote) je neglamurozan list koji drži snop zajedno, biran zbog elastičnosti i ravnomernog gorenja, a ne izgleda; dobar vezivni list je razlog zašto se vaš pepeo drži zajedno i zašto linija gorenja ostaje prava umesto da krivi. Punilo (tripa) je mašinska sala: mešavina ligero lista sa vrha biljke za snagu, seco lista iz sredine za aromu i volado lista sa dna za lako gorenje, presavijenih kao harmonika da vazduh zapravo može da putuje njenom dužinom.
Boja omotača i poreklo lista pričaju samo deo priče; oblik i prečnik (ring gauge) menjaju iskustvo baš koliko i to, što direktno obrađuje šta očekivati od omotača i oblika cigare, a rečnik za same oblike (robusto, torpedo, churchill i ostali) izložen je u oblicima i veličinama vitola cigara, vodič. Pošto sam omotač čini toliko velik deo onoga što osetite, korisno je imati pravu terminologiju za to: rečnik ukusa koji se zaista koristi deli se u šest širokih porodica (Kafa, Orašasto, Slatko, Drvo i povrće, Prirodno, i Bilje i začini), izložen u kategorijama ukusa cigara, objašnjeno.
Kada već imate solidnu cigaru, šta je i dalje do vas?
Blender je odlučio o kompoziciji pre nego što je cigara i stigla do vas. Od trenutka kada je uzmete u ruke, međutim, izvođenje je vaše, i svodi se na četiri stvari. Sečenje određuje veličinu otvora: koliko dima uvučete i gde on sleže na jeziku. Paljenje potpuno određuje prvi utisak: baklja prislonjena preblizu ugljeniše nožicu i počinje vam gorko, dok spor, mek plamen počinje slatko. Povlačenje traži ritam, otprilike jedan blag dim u minuti; preučestalo i žar se pregreje u nešto vrelo i oporo, preretko i cigara se gasi. A pepeo treba odvaljati, nikad otresati, zato što pepeo stub zaista obavlja posao čuvajući sopstvenu mikroklimu žara.
Ništa od toga ne menja da li je osnovni blend jak, punog tela, ili intenzivnog ukusa: to su tri odvojene stvari koje je blender odredio unapred, i one se ne kreću zajedno kao što ljudi pretpostavljaju, kako objašnjava jačina naspram tela naspram ukusa cigare. Vaša tehnika kontroliše da li tog blend osetite jasno ili ga pomutite pre nego što dobije šansu.
Kako zapravo sečete i palite cigaru?
Počnite sa sečenjem. Pravi (ravni) rez skida celu kapicu jednim odlučnim sečenjem iznad ramena, dajući maksimalan protok vazduha i najpotpuniji, najtolerantniji izraz blenda, i to je pravi izbor ako još niste sigurni. V-rez useca klin u kapicu, koncentrišući dim na centar jezika i držeći vaše usne dalje od linije katrana; radi malo hladnije i fokusiranije i dobro pristaje konusnoj glavi. Rupičasti rez (punch cut) otvara mali kružni prozor koji se puši još hladnije i ostavlja kapicu netaknutu, ali ako ga previše povučete postaje vreo, pa ga izbegavajte na box-pressed ili izrazito konusnoj cigari.
Paljenje je važnije nego što većina ljudi očekuje. Idealan plamen je mek žut butan, a cilj je da nožicu tostirate, nikad da je umočite direktno u vatru. Drž nožicu pod otprilike 45 stepeni tik iznad plamena tako da toplota, a ne vatra, dotiče list, nastavite rotirajući dok ceo obod ne zasvetli ravnomerno narandžasto, zatim povucite prve dimove blago dok i dalje okrećete, da se žar sam izravna. Grub plamen, prislonjen preblizu, radi suprotno: ugljeniše direktno u nožicu, i ceo prvi deo počinje gorak zbog toga.
Kada je upaljena, cigara se srkuče, nikad puši u pravom smislu: oko jedno blago povlačenje u minuti, i nikada se ne uvlaci u pluća. Povlačite preučestalo i žar se pregreje, pretvarajući dim u vreo, opor i gorak za ostatak sesije. Povlačite preretko i on gladuje i gasi se; ponovno paljenje nije greh, mada svako od njih pooštri ukus. Bolja navika je ritam: povucite, odložite na pepeljaru, razgovarajte, vratite se. Cigara postavlja tempo večeri, ne obrnuto. Odvaljajte pepeo o ivicu pepeljare umesto da ga otresate. Otresanje trenutno rashladi vrh, pa povlačenje postaje usko a ukus opor kao posledica. Kada je vreme da završite, odložite je i pustite da sama ugasi umesto da je gasite pritiskom; to potraje minut duže, ali vas poštedi gorkog finala. Potpun vodič sa mehanikom svakog poteza nalazi se u kako seći i paliti cigaru, a ako samo gorenje krene loše (tunelisanje, "kanu" efekt, povlačenje koje ne saradjuje), uobičajeni problemi gorenja i povlačenja cigare obrađuje rešenja.
Zašto cigara ukusi drugačije na početku nego na kraju?
Ona se zaista menja u tri faze, ne samo zato što vam se nepce zamori. Prva trećina je uvod: svetla, malo travnata, još traži sebe, i vredi je pušiti sporo, oko jednog dima u minuti, dok se i vaše sopstveno nepce kalibriše uz nju, umesto da sudite cigaru pre nego što se nožica potpuno zagrejala. Druga trećina je srce, gde se blend smiruje u svoj pravi karakter i telo se popunjava; to je deo kojem blenderi ciljaju, i tu blagi retrohal, izdisanje dima kroz nos umesto kroz usta, obično najviše isplati (sama tehnika je obrađena u šta je retrohaling cigare). Poslednja trećina ide toplije, jače i manje slatko, zato što su se ulja i katrani preselili ka glavi dok cigara gori ka kraju. Baš zato mnogi iskusni pušači prosto odlože cigaru na bandu. Do tada je rekla ono što je imala da kaže.
Pošto je ta promena stvarna a ne umišljena, vredi zabeležiti gde je za vas data cigara dosegla vrhunac a gde ste izgubili interes, na papiru ili u dnevniku napravljenom baš za to, kao što je Paradigm, jer obrazac kroz više cigara govori više nego bilo koje jedno veče. Potpun pregled šta se menja i zašto nalazi se u zašto se cigare menjaju kroz tri trećine.
Šta zapravo treba da radite, a šta da izbegavate, prvih nekoliko puta?
Kratka lista pokriva većinu toga. Prvo nešto pojedite; cigara snažno udara na prazan stomak. Ne žurite sa paljenjem: tostirajte sporo, ne ugljenišite. I birajte rez koji zaista odgovara cigari i trenutku, umesto da se automatski oslanjate na onaj koji poseduje.
Stvari koje ne treba raditi su isto tako kratke. Ne sečite prekratko: ostanite iznad ramena, ili se omotač raspliće. Ne terajte cigaru koja se ugasila da se panično vrati u život ponovnim paljenjem; odložite je i pustite da elegantno umre, ili je mirno ponovo zapalite ako želite više. I ne otresajte pepeo kao kod cigarete; umesto toga ga nežno odvaljajte. Ljudi koji puše godinama i dalje neke od ovih stvari pogreše u društvu, što greške u bontonu cigara koje prave iskusni pušači detaljnije obrađuje.
Kratka verzija
- Duvanu je potrebna stalna toplota, vlažan vazduh i bogato tlo, zbog čega se grupiše u uskom pojasu koji ide od Centralne Amerike do Kariba, sa stvarnim ispostavama sve do Ekvadora, Kameruna, Indonezije i Filipina.
- Cigara ima tri sloja (omotač, vezivni list, punilo), a sam omotač čini veliki deo onoga što osetite.
- Sečenje, paljenje, povlačenje i pepeo su sve odluke koje pušač donosi, odvojeno od jačine, tela i ukusa koje je blender već odredio.
- Ukus se zaista menja kroz prvu, drugu i poslednju trećinu dok list sagoreva, ne samo zato što vam se nepce zamori.
- Veći deo bontona svodi se na strpljenje: tostirajte nožicu umesto da je spaljujete, srkucite umesto da vučete snažno, i odvaljajte pepeo umesto da ga otresate.